Ne mogu da dišem…

Razmišljam da li ovaj put da pišem na engleskom ili na svom jeziku… Poruku svakako šaljem i ovima i onima.

Gledam šta se događa u Americi zadnjih dana i u glavi poredim sa našim zbivanjima prije 30 godina. Već odavno shvatih da Vijesti mogu biti sasvim drugačije postavljene a samim tim i sasvim drugačiju reakciju kod gledaoca da stvore. Zato se ne treba paliti “na prvu”, nego pokušati u svojoj glavi postaviti par drugačijih scenarija, pa tako i shvatiti kako je sa druge strane, treće, a nekad i četvrte…

Bahatost i strah običnog policajca u Mineapolisu, koji je vjerovatno nadojen Rambo filmovima pronašao “spas” za svoje komplekse u pridruživanju Policiji, strogo ubjeđen da mu policijska uniforma donosi Supermenov štit i da može da radi šta hoće… pa i daviti ljude, šta fali, crni su… svi superheroji njegovog djetinjstva su svakako bijelci.
Bahato. Mučki, koljenom. Bez ikakve empatije.

Svetlančo Nakov, mladić od 19 godina, koji je 1991. godine služio vojni rok u Splitu, bio je sretniji od američkog George Floyd-a, pa je preživio divljačko davljenje pomahnitalog i napaljenog idiota, željnog tisućljetnjeg sna, na čijem putu mu baš stoji ovaj tinejdžer iz Makedonije. Njegov drugar Saško Gešovski je taj dan dobio metak. Pojedine Vijesti bi to prenijele na možda ovaj način: “Krvoločni Makedonci su izvršili agresiju na lipi grad Split, ali im to nije uspjelo zahvaljujuči divnim momcima, koji su nevoljno izašli sa časa i ostavljajući ruže pored pločnika, odbranili svoj junački grad

Šta bi majka Cveta dala da je i njen sin poživio bar Floydovih 46 godina…

Napad_na_vojnike_JNA_u_Splitu
Po Amerikama izbiše protesti, ljudi se digli na noge, pale i razbijaju sve što im dođe do ruku, prevrću auta, zauzimaju policijske stanice, pljačkaju Nike i Apple radnje, haos po ulicama i gradovima… konstantno uzvikujući Floyd-ovo ime. Sumnjam da onu debelu što nosi 5 kutija Converse patika uopšte zanima kako je Flojdovoj familiji.
Pravdu svakako treba izgurati, samo kako u tome uspjeti – pitanje je stoljeća. Kod nas bi to već okrenuli na stranačko ubijanje, dok je kod ovih kauboja odmah po rasnoj liniji. Velesila je to, izguraće nekako, može im se mnogo toga, za principe i ne mare mnogo, sopstvena istorija ih ne opterećuje uopšte… 

Sreća njihova je ta što za par dana neće doći neki drugi Ameri ili Švabe da tutnu nekoliko miliona dolara u jednu zaraćenu stranu, naravno za njihovu stvar.

  • Ugrožena su vam ljudska prava
  • ne daju vam da dišete
  • sve pare odoše za Washington
  • morate da se izborite za svoja prava
  • vi zaslužujete državu

A onda se pojave npr. Rusi ili Iranci pa tutnu još toliko miliona dolara onoj drugoj strani, ali za njihovu stvar:

  • to je sveta crnačka zemlja
  • opet ćete biti robovi
  • završićete u New Jersey pašaluku ako dozvolite ovo
  • itd. itd.

Do para je vidimo baš lako doći, samo se treba pobiti sa nekim, pola svijeta jedva čeka da ti tutne pare koje ti fale, a sa kojima će tvoja stvar postati veća i stabilnija.
Na kraju ćeš, ko god da ti tutne, budi siguran, ostati bez nje!

Nesreća Amerikanaca je sama organizacija društva i sistema, koji je prvenstveno napravljan za aristokratiju i sukobe tamo negdje, kod zaostalih na Bliskom istoku ili kod divljaka sa Balkana, a ne unutar same zemlje. Gledajući vijesti, sami Ameri razmišljaju i maštaju kako bi im dobro došao komunizam na par nedelja sad… samo da počiste ove trouble-makere i da se vrate demokratiji.

Paralela nesretnog Floyda i našeg tinejdžera iz Makedonije ima dosta varijacija. Jedna od njih je ta što su kod Floyda vlasti digle “ruku” na civila, dok su kod nas “civili” digli ruke na vlast. Floyd je probudio proteste, a tinejdžer Svetlančo nažalost nije dobio ni jedan protest ali je probudio rat! Kod Floyda se pale državne institucije i kapitalistička imovina, a kod Svetlanča se u tkz. “kristalnoj noći” palila komšijska imovina. Mržnja vjekovna između američkih  bijelaca i crnaca se tako ne može porediti sa sasvim opravdanom mržnjom Splićana i Makedonaca. Skoro tačno godinu dana unazad se neostvareni fudbaler iz Maksimirske šume osilio da je nekakav Zagor i skočio na vlast, udarajući milicajca na sred fudalskog terena, kasnije izgovarajući najjeftinu laž “Hej Sloveni nije nikad bila moja himna“, a već “sutradan” su “Bili” zapalili zajedničku zastavu na Poljudu i krenuli u rat!

Kod Amerikanaca izađe najostvareniji među njima, Michael Jordan i veli ‘vako: “Ja nemam odgovore, ali mi moramo zajedničkim glasom da pokažemo snagu da nas drugi ne mogu razdvojiti“.

Čuj to… ZAJEDNO – SNAGA – DRUGI DA NE RASTAVLjAJU!
Kako se mi toga nismo sjetili, fak šit!?!

1141633_aljosa-asanovic-jna-vojska-fudbal-saigraci_po-s
Majklov skok i zakucavanje vidimo svuda oko nas i dan danas, na patikama, majicama, bilbordima, avionima, kamionima… a vidjećemo i za narednih vjerovatno 200 godina, dok skok i udarac majmuna iz maksimirske šume ne vidimo, hvala Bogu, nigdje. Michael je dobrodošao u svaki grad na zemaljskoj kugli, svi će htjeti da se slikaju sa njim, ili bar njega samog, dok Zagora maksimirskog možda prijatno dočeka samo stara migracija po dalekoj Australiji ili Kanadi, ali preko Une ili Save (80km od kuće njegove) mu nije sigurno, za preko Dunava da i ne pričam.

Ne cvjeta ni u dobroj Makedoniji cvijeće, imaju svojih problema i muče muku,  ali bar im obrazi neće crveniti od stida što ih je neka “junačina” obrukala. Policajcu koji je zadavio Floyda je već suđeno za ubistvo, Splitskom idiotu koji je davio dijete na transporteru, za moje znanje, nije suđeno ni za šta… Za neke je čak i faca, mo’š misliti – heroj ulice.
Nek se Splićani upitaju kako bi njima danas “leglo” da neko tamo u Varaždinu davi neko dijete od 19 godina, koje služi njihovu vojsku?
Da li bi danas i taj lik bio faca ili možda nešto mnogo pogrdnije, nešto mnogo bliže extremisti pijanom, teroristi, manijaku itd. To odmah da se izbaci iz zemlje, korjen da se uništiti, ni traktor mu ostaviti!

Meni nije leglo!
Ja sam se loše osjećao kad se u mom Splitu davio moj Makedonac!

i tako…


Da sam ja netko… radili bi divne stvari, pretkratki bi bili dani… da sam ja netko!

Porodici ubijeng Georga Floyda izražavam duboko žaljenje i saučešće, u nadi da neće biti iskorišteni za nečije podle ciljeve, kao što je bio slučaj sa našim Saškom Gešovskim, a takođe se nadam (a vjerujem i da neće biti) da Mineapolis ili neki drugi grad u velikoj Americi neće završiti kao naš Vukovar.
Mi smo pali na ispitu zrelosti, vidjećemo kako će drugi proći…

 

 

Saško Gešovski

9f-k9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTUdFN01EQV8vM2QxOTVlMWQzNTA2ZjcwY2UwNmU3NGRhMjA4MDE4NDAuanBlZ5GTAs0CQgCBAAE

George Floyd

126fc46c83ae4d71b837f22c720d0041_18

 

 

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s